Iz vi­so­ko po­zi­ci­o­ni­ra­nih di­plo­mat­skih kru­go­va u Be­ču, do RTS-a je do­šla in­for­ma­ci­ja da je Pa­le­sti­na po­sta­la član Ugo­vo­ra o uz­dr­ža­va­nju od pro­iz­vod­nje nu­kle­ar­nog oruž­ja. Da li to zna­či da je Pa­le­sti­na ad­mi­ni­stra­tiv­nom do­sjet­kom po­sta­la član Atom­ske agen­ci­je UN u Be­ču?
NPT je prav­na oso­vi­na oko ko­je su oku­plje­ne sve ze­mlje čla­ni­ce Nu­kle­ar­ne agen­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja.
Lo­gič­ki za­klju­čak: po­sli­je Une­ska, Pa­le­sti­na je po­sta­la član još jed­ne spe­ci­ja­li­zo­va­ne agen­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja.
Stvar je sa­mo u to­me da ni­je – ili u stva­ri je­ste, za­vi­si od to­ga ko gle­da, s ko­je stra­ne svi­je­ta ba­ca po­gled i ka­kvu in­ter­pre­ta­ci­ju da­je to­me što vi­di. Fi­lo­zo­fi fe­no­me­no­lo­zi bi re­kli: za­vi­si od in­ten­ci­je.
Ka­ko bi to Pa­le­sti­na mo­gla da po­sta­ne član spe­ci­ja­li­zo­va­ne agen­ci­je UN ka­da, pr­vo, i ni­je dr­ža­va, već auto­nom­na oblast Izra­e­la, dok sam Izra­el opet, kao dr­ža­va ko­ju ne pri­zna­ju ne­ki mu­sli­man­ski su­sje­di, ni­je pot­pi­snik NPT-a? I dru­go, ka­da u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma Pa­le­sti­na ima sa­mo sta­tus po­sma­tra­ča?
Tre­će, mo­žda naj­va­žni­je, bu­du­ći da se ne ti­če pra­va već pa­ra – isti­na, Pa­le­sti­na je 2011. po­sta­la član Une­ska, ali uz ja­sne pro­te­ste Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, u su­mi naj­ve­ćeg fi­nan­si­je­ra or­ga­ni­za­ci­je za obra­zo­va­nje, na­u­ku i kul­tu­ru pri UN.
Va­šing­ton je ta­da za­u­sta­vio pla­ća­nje kon­tri­bu­ci­ja Une­sku, ko­ji od ta­da gu­bi 60 mi­li­o­na do­la­ra go­di­šnje.
Na pi­ta­nje RTS-a u pa­ri­skom sje­di­štu Une­ska, sti­že in­for­ma­ci­ja da „Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve do da­nas ni­su ob­no­vi­le re­žim upla­ta Une­skuu”.
Ame­ri­ka je naj­ve­ći kon­tri­bu­tor i za Atom­sku agen­ci­ju u Be­ču, po­kri­va vi­še od če­tvr­ti­ne nje­nog bu­dže­ta ko­ji je, pre­ma po­da­ci­ma iz 2012, iz­no­sio 450 mi­li­o­na do­la­ra. Ka­da je na kri­li­ma uspje­ha po­sli­je ula­ska u Une­sko po­čeo zon­ski arap­ski lo­bi za ula­zak Pa­le­sti­ne u Me­đu­na­rod­nu agen­ci­ju za atom­sku ener­gi­ju (IAEA), ame­rič­ka štam­pa je pi­sa­la da bi i bu­džet beč­ke agen­ci­je bio u opa­sno­sti.
Isti­na, i ta­da su pa­tri­ot­ski ame­rič­ki me­di­ji upo­zo­ra­va­li da bi po­vla­če­nje Va­šing­to­na iz bu­dže­ta Atom­ske agen­ci­je vi­še na­ško­di­lo glo­bal­nom uti­ca­ju Ame­ri­ke ne­go even­tu­al­ni ula­zak Pa­le­sti­ne u NPT, te da do ta­kve si­tu­a­ci­je „ne­će do­ći dok Va­šing­ton ne smi­sli na­čin da ne­u­tra­li­zu­je efek­te ta­kvog raz­vo­ja”.
Na pi­ta­nje RTS-a je li Pa­le­sti­na po­sta­la član NPT-a, in­for­ma­tiv­na slu­žba Atom­ske agen­ci­je je tra­ži­la vri­je­me da to „pro­vje­ri”. Umje­sto od­go­vo­ra, na­kon ne­ko­li­ko sa­ti je po­slat spi­sak svih 164 čla­ni­ca NPT-a, na ko­me ne­ma Pa­le­sti­ne. Zna­či – ni­je.
Ali, di­plo­mat­ski tri­ler se tu ne za­vr­ša­va. Pa­le­sti­na ni­je čla­ni­ca Atom­ske agen­ci­je, ali ak­tu­el­ni spi­sak na saj­tu Agen­ci­je bi­lje­ži sta­nje do mar­ta ove go­di­ne.
Ako je po­sta­la čla­ni­ca, Pa­le­sti­na je to uči­ni­la kra­jem apri­la ove go­di­ne, na sa­stan­ku u Nju­jor­ku, pri­li­kom re­dov­ne pe­to­go­di­šnje re­vi­zi­je NPT-a. Ta­ko je ba­rem pi­sa­la iran­ska štam­pa, kon­kret­no nje­ni me­di­ji na en­gle­skom.
Evo ka­ko je Pa­le­sti­na, pre­ma RTS-ovom za­pad­nom di­plo­mat­skom iz­vo­ru, mo­gla da po­sta­ne član NPT-a. Tim ugo­vo­rom su pred­vi­đe­na tri na­či­na pri­dru­ži­va­nja: pot­pi­si­va­nje s ra­ti­fi­ka­ci­jom, obič­no pri­hva­ta­nje i na­sle­đi­va­nje sta­tu­sa.
Pri pot­pi­si­va­nju s ra­ti­fi­ka­ci­jom po­seb­no je va­žna ulo­ga „de­po­zi­ta­ra”, u ovom slu­ča­ju tri ze­mlje: Ru­si­je, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Ame­ri­ke. One se po­ja­vlju­ju kao „ču­va­ri pe­ča­ta”, uprav­ni­ci ad­mi­ni­stra­tiv­no-prav­nog si­ste­ma NPT-a, te­melj­nog ugo­vo­ra na ko­me po­či­va Atom­ska agen­ci­ja.
Re­kon­struk­ci­jom di­plo­mat­skih in­for­ma­ci­ja, Pa­le­sti­na se u apri­lu/ma­ju „re­gi­stro­va­la” ba­rem kod jed­nog de­po­zi­ta­ra – Ru­si­je, vje­ro­vat­no i kod Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, i na taj na­čin, na ma­la vra­ta i le­ga­li­stič­kom za­sko­či­com, kroz prav­nu ru­pu, ušla u NPT.
Prav­no gle­da­no, do­volj­na je „re­gi­stra­ci­ja” kod jed­nog „de­po­zi­to­ra” da bi dr­ža­va, ako je dr­ža­va, bi­la unu­tra – prav­no jed­no­stav­no kao pre­ći šen­gen­ske gra­ni­ce ovih da­na.
Isti­na je da se me­đu­na­rod­no pra­vo ne­kad pred­sta­vlja kao set uput­sta­va i pre­po­ru­ka bez ja­sne sank­ci­je, ali sve­jed­no, pa­le­stin­ski sta­tus unu­tar agen­ci­ja UN po­li­tič­kim efek­ti­ma na­di­la­zi sve in­ven­tiv­ne do­me­te di­sci­pli­ne tu­ma­če­nja pra­va.
Na pi­ta­nje RTS-a, iz ame­rič­kog Stejt de­part­men­ta je sti­gao od­go­vor: pi­taj­te Pa­le­stin­ce da li oni mi­sle da su u Atom­skoj agen­ci­ji, Va­šing­ton mi­sli da ni­su.
„Što se ti­če po­zi­ci­je Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, mi ne vje­ru­je­mo da se Pa­le­stin­ci kva­li­fi­ku­ju za ula­zak u NPT. Kao što stal­no go­vo­ri­mo, mi i da­lje vje­ru­je­mo da je pre­fe­ri­ra­ni put do rje­ša­va­nja izra­el­sko-pa­le­stin­skog kon­flik­ta da te dvi­je stra­ne naj­pri­je u di­rekt­nim kon­tak­ti­ma po­stig­nu do­go­vor o ko­nač­nom prav­nom sta­tu­su.”
(RTS)